Kada sam prvi put došao u malo veću organizaciju i malo ozbiljnije zakoračio u FMCG svet, dobio sam jedno pitanje koje tada naravno nisam shvatio na pravi način:
Kada si poslednji put bio na terenu?
Uglavnom ovo pitanje, bar sam to tada mislio, je dolazilo od kolega iz prodaje da bi vas ućutkali kada krenete da predlažete sulude ideje ili da pretpostavljate šta bi korisniku trebalo da se servira ili ponudi.
Bio sam dovoljno pošten prema sebi i fer, da prvo razumem šta pitanje u svojoj esenciji znači i koliko je bitno da se ne pretpostavlja o stvarima kao što su:
Ko je korisnik i šta on zapravo hoće i šta je to što mu treba?
Vratiću se malo unazad, tj. malo više, nekih 40 godina unazad i na čuvenu priču o tome kako je nastala jedna od najpoznatijih igračaka na svetu: He-Man. Za moje vršnjake ovo ime je poznato, ali to sad nije toliko bitno za ovu priču.
U to vreme kompanija Mattel (poznati su i po Barbici) se suočavala sa problemom koju igračku izbaciti na tržište koja će zaokupiti pažnju dece. Deca kao ciljna grupa mogu biti jako zahvalna sa jedne strane ali teško dokučiva sa druge. Ne treba da budete roditelj da biste to znali.
Dugo su razmišljali, održali bezbroj brainstorminga u 4 zida i na kraju su se odlučili za jednu jednostavnu, a tako genijalnu stvar:
Idemo da se igramo sa decom i vidimo šta je to što deca žele!
Neko bi rekao, izašli su na teren. Nekoliko nedelja je trajalo igranje sa decom, aktivno, pasivno, posmatrali su decu i sagledavali ponašanje i šta je to što deca žele.
Rekao bih da su ovde negde odabrali meni dva omiljena metoda istraživanja:
Posmatranje (gde faktički ne utičete na ispitanika, potpuno prirodno ponašanje).
Pričanje i kontakt, ali u neformalnim, rekao bih prirodnim uslovima (većina istraživanja su u određenim sobama gde ste svesni da vas neko ispituje i jako je teško biti prirodan).
Zanimljiv je rezultat onoga što su otkrili, deca su imala potrebu da zapravo naređuju i preuzimaju kontrolu tokom igranja. Vrlo često se čulo: Uradićeš to, zato što ti ja tako kažem.
Tokom dana deca imaju bezbroj tzv. komandi od roditelja:
- Operi ruke
- Izuj cipele
- Ne prosipaj
- Idi na spavanje
- Itd.
Taj mikro kosmos u trenucima kada se igraju sami ili sa nekim, je trenutak kada oni stvari preuzmu u svoje ruke. Upravo taj trenutak su ljudi iz Mattel-a ovekovečili u jednu od najpoznatijih rečenica za generacije koje će doći:
JA IMAM MOĆ
Ta rečenica je toliko jako zvučala i samo je dodatno bila potkrepljena junakom, princem Adamom koji je povučeni i plašljivi, a koji izvlačenjem mača i izgovorenom rečenicom, postaje najmoćnije biće u Eterniji. Zvuči poznato…
Nikad mi nije bilo teško da odem na teren, pričam sa prodavcima i ljudima koji treba da kupe proizvod na kome radim.Kada smo pokrenuli Bitebell, imao sam preko 30 intervjua sa vlasnicima restorana da bih razumeo njihove potrebe i probleme.
Digital je super ali je teren, teren.
Kako doći do korisnika, kako mu prići, i mnogo više o korisničkom iskustvu saznajte na radionici "Mapiranje korisničkog iskustva"